У недељу 17. јануара одржали смо друго књижевно вече нашег удружења. Овом приликом смо обрађивали књигу „Сеобе“ Милоша Црњанског. Као Србима у страној земљи, сматрали смо да су овај писац и посебно ова књига за нас нарочито значајни. Жива расправа на састанку нам је то и потврдила.
Поред уобичајене дискусије, овог пута смо имали прилику и да причамо са једним специјалним гостом: придружила нам се Весна Капор, наш прозни писац, књижевни критичар, уредница књижевног програма у Студентском културном центрy у Београду и добитница награде Милош Црњански. Разговор смо, као и претходни пут, због пандемије водили преко Zoom платформе, и био је отворен за све. Учесница Драгана Тошић га је описала на следећи начин:
Ово књижевно вече било је веома интерактивно, са заинтересованим учесницима из различитих струковних области, па су два сата прошла као један. Иако је Црњански један од најзначајнијих српских писаца, морам да признам да прије ове књижевне вечери нисам знала много појединости о његовом животу. Зато ми је много значило што смо као госта имали госпођу Весну Капор, која је, између осталог, добитница награде Милош Црњански за збирку прича „По сећању се хода као по месечини“ (2014). Са нама је подијелила много, а то је само дјелић онога што се још може рећи о овом великом писцу, његовим дјелима, животу и карактеру.
Посебно ми је било занимљиво када је свако од учесника књижевне вечери прочитао дијелове књиге који су им оставили посебно снажан утисак, а разговарали смо и о неколико цитата Црњанског из овог и других дјела која је написао. Разговарали смо о томе на каква нас размишљања подстиче Црњански, његово писање о српским сеобама и мотиви кретања, и унутрашњег и спољашњег, који су водећи у роману „Сеобе“. Стекла сам утисак да је свако од нас читајући га, размишљао и о властитим сеобама, али и о судбини народа којем припадамо, без обзира да ли смо рођени на тлу Србије или не. Иако је ријеч о роману који говори о дешавањима из осамнаестог вијека, дотакли смо се и паралела са садашњошћу, а разговор смо завршили разговором о будућности. Тако се и роман „Сеобе“ завршава, а и Црњански је рекао: „У будућност треба ићи. У будућност гледају и иду сви срећнији народи.“
За наредно књижевно вече 21. марта смо изгласали књигу „Са пашњака до научењака“ Михајла Пупина, за коју је наш велики научник добио Пулицерову награду. Ако желите да нам се придружите, слободно нам пишите на info@akademsko.ch да бисте добили све информације и Zoom линк.